Posledice vanrednih situacija 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Fakultet bezbednosti i kriminalistike

UVOD
Vanredne situacije su stare koliko i čovečanstvo. Izganstvom iz raja, prvi potomci su se našli okruženi, jednim ne toliko prijatnim okruženjem. Opasnosti su ih vrebale sa svih strana i samo oni, koji su imali mogućnost da ih predvide i da se adekvatno pripreme, opstajali su. Upravo, iz tih prvih pokušaja saživljavanja sa okruženjem, kroz vekove, danas se razvila jedna cela nauka, koja ima za cilj da unapredi, predvidi i zaštiti čoveka od mogućih opasnosti, a ako se one dese, da uspešno organizuje pravilno rukovođenje resursima kako bi izvršili brzu sanaciju, kao i da obezbedi mehanizam da se one ne ponove.
Jednoj vanrednoj situaciji uvek prethodi opasnost. Opasnost  ili Hazard je događaj, fenomen ili ljudska aktinost koja se pojavljuje u iznenadnom trenutku. Ukoliko u tom trenutku nismo u stanju da reagujemo ispravno, vanredna situacija  vrlo lako može da preraste u katastrofu.
Pažljivo analizirajući opasnosti u današnjem svetu, uočavamo da one mogu doći kako iz unutrašnjeg, tako i iz spoljašnjeg okruženja. Skoro da nema dana a da ne čujemo pojmove:  propadanje, štrajkovi, nesreće, vremenske nepogode, itd... Svi ovi pojmovi imaju jednu zajedničku stvar, a to je, da ukoliko se blagovremeno ne predvide, i ne dočekamo ih adekvatno spremni, dolazi do krize. Ukoliko nema jasno izdefinisanih procesa i procedura, trpe se nesagledive posledice a vanredna situacija prerasta u katastrofu, sa kojom se treba izboriti.
Vanredna situacija se proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja, a može biti proglašena i pošto je nastupila, ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Odluku o proglašenju vanredne situacije donosi:
- za teritoriju Republike Srbije ili za njen deo - Vlada Republike Srbije, na predlog Republickog štaba za
vanredne situacije;
- za teritoriju autonomne pokrajine - izvršni organ pokrajine, na predlog pokrajinskog štaba za vanredne
situacije;
- za teritoriju grada - gradonacelnik, na predlog gradskog štaba za vanredne situacije;
- za teritoriju opštine - predsednik opštine, na predlog opštinskog štaba za vanredne situacije.
1. ODREĐIVANJE, POJAM I KLASIFIKACIJA VANREDNIH SITUACIJA
Postoji čitav kompleks uzajamno povezanih i zavisnih standarda koji odredjuju pravila i norme, načine, usmerene na obezbedjivanje sigurnosti stanovništva i objekata nacionalne privrede i prirodne sredine u slucajevima vanrednih situacija. Potpisanim državnim standardom, ovi normativi, poznati su pod nazivom GOST P 22.
Postoje 94 prihvaćena odredjenja po GOST P 22:
Vanredna situacija - situacija u kojoj za rezultat pojave uzročnika vanredne situacije na objektu dolazi do narušavanja uslova za život i rad ljudi, narušavanja nacionalne privrede i okoline.
Rizik od pojave vanrednih situacija - predstavlja verovatnoću pojave vanrednih situacija koja se odredjuje odgovarajucim parametrima.
Izvor vanredne situacije - opasna prirodna pojava, tehnogeni dogadjaj, zarazna bolest, usled koje dolazi ili može doći do vanrednih situacija.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]